Kada je pravo vreme za bebu?

Iako nema pravog odgovora na ovo pitanje, imajte na umu da je ženina plodnost na najvišem nivou između 20. i 30. godine. Nakon 30. godine, plodnost počinje da se smanjuje; ovaj pad je prilično oštar nakon 35. godine, a rapidan posle 38. Sa čisto biološkog stanovišta, priroda je sačinila ženska tela tako da rađaju bebe između svoje 20. i 35. godine. Međutim, pravo vreme za dete je vrlo lična i individualna odluka koju svaki par mora doneti za sebe. Nervozu javnosti povodom pitanja plodnosti raspiruju bezbrojni novinski članci koji upozoravaju parove da ne čekaju suviše dugo sa zasnivanjem porodice. Danas viđamo puno pacijenata koji pate od „pred-neplodnosti“, pretpostavljajući da će imati problema sa začećem i pre nego što se poteškoće jave, a samo zato što su prešli 30!

Da li je danas plodnost niža?

Da li se plodnost parova smanjila u savremenom dobu? Moguće. Razlozi za ovo uključuju i:

1. sve kasnije doba u kom žene stupaju u brak i rađaju decu
2. veću učestalost seksualno prenosivih bolesti (SPB) koje štete reproduktivnom traktu i muškaraca i žena
3. svetski fenomen smanjenja broja spermatozoida muškaraca. Nedavno je primećeno da broj spermatozoida muškaraca širom sveta opada tokom poslednjih decenija. Ostaje nejasno da li je uzrok ovoj pojavi zagađenje okoline ili stresan život savremenog doba.

Dobra vest je da u današnjem društvu definitivno postoji sve veća svest o neplodnosti. To više nije tabu tema, a parovi su, uz podršku porodice, sve spremniji da potraže medicinsku pomoć.

Gde potražiti pomoć?

Većina parova će konsultovati svog porodičnog lekara koji će ih, ukoliko se sumnja na neplodnost, uputiti ginekologu-akušeru. Prvoj poseti bi trebalo da prisustvuju oba partnera. Obično lekar izloži moguće uzroke neplodnosti, te predloži plan procene. Prvi korak bi trebalo da bude tačna dijagnoza u cilju odgovora na pitanje zašto do trudnoće ne dolazi. Kada je dijagnoza ustanovljena, par i lekar bi trebalo da porazgovaraju o planovima za lečenje. Za teže slučajeve moguće je predložiti odlazak specijalisti u ovoj oblasti.

Kada se obratiti lekaru?

Ukoliko godinu dana ili duže upražnjavate seksualne odnose dva do tri puta nedeljno, okvirno u vreme ovulacije, bez korišćenja bilo kakve kontraceptivne metode, a niste trudni, možete se smatrati neplodnima. Trudnoća se još uvek može desiti spontano, ali sa statističkog stanovišta, verovatnoća se smanjuje i možda bi trebalo da počnete da razmatrate pomoć medicine. Ne postoji „pravo“ vreme za to – a ako je to uzrok uznemirenosti i brige, onda bi trebalo da se posavetujete sa lekarom. Iako se možete osećati neprijatno, i kao da jedino vi na celom svetu imate ovaj problem, niste sami. Mnogi parovi iskuse neplodnost, i mnogima ima pomoći.

Na žalost, iako je neplodnost uvek bitan problem, obično nikada nije hitan. Ovo često znači da parovi odlažu odlazak kod lekara. „Pobrinućemo se za to sledećeg meseca.“ Mnogi uvide da vreme leti, i pre nego što shvate, njihove šanse za trudnoću počinju da se smanjuju, čak i pre nego što su uspeli da se podvrgnu tretmanu. Upamtite da se sve u životu vraća, osim vremena!

Upozorenje!

Postoje određeni znaci koji zahtevaju što skoriju posetu lekaru:

· Ciklusi u razmacima od tri nedelje ili manje

· Izostanak ciklusa duže od tri meseca

· Neredovni ciklusi

· Istorijat karličnih infekcija

· Dva ili više pobačaja

· Žene preko 35 godina – vreme je sad na ceni!

· Muškarci koji su imali infekcije prostate

· Muškaci čiji testisi se ne mogu osetiti u skrotumu

Kada treba da počnete da brinete?

„Pa, kada planirate bebu?“ Ovo je najčešće pitanje upućeno mladencima – ponekad čim se vrate sa medenog meseca! Na parove se vrši veliki pritisak da imaju decu, posebno u tradicionalnim porodicama, gde se ženina uloga još uvek posmatra kao nekog ko nastavlja porodično ime rađajući naslednike.
Mnogi parovi još uvek naivno očekuju da će zatrudneti u toku prvih mesec dana pokušavanja (rezultat gledanja previše filmova, možda) – i zabrinuti su ukoliko ne dođe do trudnoće. Svi mi prolazimo kroz kratak period sumnje i zabrinutosti kada do trudnoće ne dođe u toku tih prvih mesec dana - i počinjemo da razmišljamo o svojoj plodnosti.

Dejstvo peruanske make naučno potvrđeno!

Zahvaljujući sposobnosti adaptacije na teške klimatske uslove velikih nadmorskih visina, maka poseduje značajne nutritivne sposobnosti (Walker, 1998). Prvo naučno istraživanje nutritivnih osobina biljke Maka izvršeno je na Institutu za ishranu u Limi, Peru, 1979 godine. Utvrđena je visoka koncentracija proteina (11% suvog korena, 14 % celokupne mase) (Canales M et al, 2000). Proteini su uglavnom zastupljeni u formi polipeptida: aspartan, glutamin, serin, glicin, arginin, valin, fenilalanin, tirozin i treonin (Dini et al, 1994). Takođe je pokazano da Maka poseduje veće količine gvožđa, kalcijuma i aminokiselina u odnosu na količine pronađene u krompiru (Dini et al, 1994). Značajno je prisustvo masnih kiselina linolne, palmitinske i oleinske kiseline kao i sterola. Ostale makronutritivne komponente korena Make čini 59% ugljenih hidrata i 8,5% vlakana.

Tradicionalno Maka se koristila u medicinske svrhe kao izvor energije, vitalnosti i izdržljivosti. Sem toga upotrebljavana je kao afrodizijak i tonik za postmenopauzalne probleme (Leon, 1964). Studije na pacovima potvrdile su pozitivan uticaj na fertilnost. Za ovaj uticaj odgovorna su 4 alkaloida izolovana iz korena Make na Univerzitetu San Marcos u Limi, Peru (Chacon, 1990). Ovi alkaloidi su davani mužjacima i ženkama pacova bilo kao prečišćene bilo kao kombinovane. Kod ženki koje su primile bilo koju vrstu preparata primećen je značajan napredak u maturaciji jajnih ćelija. Takođe u oba preparata kod mužjaka je uočen značajan rast u količini sperme kao i u povećanju pokretljivosti spermatozoida. Chacon je zaključio da aktivnost alkaloida utiče na Hipotalamo-hipofiznu osovinu, što objašnjava činjenicu zašto Maka ima sposobnost indukovanja promena u oba pola. Nadalje Chacon je prepostavio da Maka ima sposobnost uticaja na adrenalnu osovinu. Afrodizijačne osobine korena Make mogu se pripisati uticaju biološki aktivnih aromatičnih izotiocijanata (Johns, 1981). Johns, pozitivan uticaj na fertilnost objašnjava uticajem glukozinolata prisutnih u korenu Make. Prisustvo sterola i prostaglandina u korenu Make može dati objašnjenje afrodizijačnih sposobnosti ove biljke (Dini et al, 1994). Studija koja je imala za cilj ispitivanje efekata vodenog rastvora korena Make na spermatogenezu, pokazala je sazrevanje i akceleraciju spermatogeneze u početnim stadijumima sa povećanjem težine testisa i epididimisa kod pacova kojima je davan ekstrakt 15 dana uzastopno (Gonzales et al, 2001).

Čudo sa Anda - Peruanska maka

Južnoamerička biljka Maka širom sveta postaje sve popularnija kao pomoćno sredstvo u lečenju simptoma menopauze, bolnih simptoma PMS-a, neredovne menstruacije, smanjenog libida i problema sa plodnošću. Lekari širom Evrope poslednjih godina preporučuju ovu neverovatnu biljku, na koju su starosedeoci Perua itekako ponosni, kao idealno rešenje za obnavljanje energije, borbu sa svakodnevnim stresom i popravljanje zdravlja endokrinog i reproduktivnog sistema.

Šta je maka?

Stres i neplodnost

Često se može čuti konstatacija kako je uzrok teškoća da se ostane u drugom stanju prevelika želja supružnika koji neretko sami sebi nameću psihološki pritisak u tom pogledu. Sigurno nisu od pomoći ni preterana briga i „nadgledanje situacije“ od strane prebrižne rodbine i prijatelja koji često planiranu prinovu očekuju sa većim entuzijazmom od samih roditelja.

Lekari su do nedavno opovrgavali ovakvo stanovište kao naučno neutemeljeno i proizvoljno. Međutim, stvari se menjaju - tako da danas medicinski stručnjaci smatraju da je u oko 30% slučajeva uzrok bračnog steriliteta upravo tenzija koja se stvara prilikom planiranja porodice.

Istraživanja objavljena u stručnim časopisima pokazuju da do trudnoće dolazi češće u onim mesecima kada je par izjavio da su dobro raspoloženi i pod manjim uticajem stresa. Stručnjaci sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu su nakon sprovođenja serije anketa kod pacijenata ustanovili da je kod žena koje su prijavile visok nivo stresa u svakodnevnom životu bilo 20% manje jajašaca tokom ovulacije nego kod onih koje su izložene manje stresnim okolnostima. Takođe, kod onih izloženih stresu a koje su uspešno ovulirale, stopa uspešnosti oplođenja je bila značajno manja.

Najčešći uzroci steriliteta

Mnogi bračni parovi se nakon donošenja odluke da je vreme za ostajanje u „drugom stanju“ susreću sa neočekivanim problemima – naime, ispostavlja se da to možda i nije tako lako kako su ih u njihovim mlađim danima, kada je trudnoća bila neželjena, upozoravali roditelji ili lekari.

Jedna od studija pokazuje da su šanse za začeće sledeće: 20% u prvom mesecu pokušavanja, 60% tokom šest meseci, 75% u periodu od devet meseci, 80% tokom jedne godine i 90% za vreme od 18 meseci. Sa kliničkog stanovišta, sterilnim brakom treba smatrati onaj kod kojeg tokom dve godine regularne kohabitacije, bez primene kontraceptivnih sredstava, ne dođe do trudnoće. U takvim slučajevima neophodno je obratiti se lekaru specijalisti.

Veliki broj faktora može uticati na smanjen nivo plodnosti kod muškaraca i žena. Evo deset najčešćih od kojih je dobar deo svakodnevna pojava u životu svih nas:

1. Pušenje - Pušenje negativno utiče na pokretljivost i dugovečnost spermatozoida i može izazvati genetske promene koje utiču na nasleđe. Istraživanja pokazuju da muškarci i žene koji puše imaju manje uspeha u začeću i niži seksualni nagon.

Bračna neplodnost

Reproduktivna sposobnost čoveka nije tako savršena kada se poredi sa drugim poznatim vrstama. Verovatnoća začeća u jednom ciklusu iznosi oko 33% ako je polni odnos svaki drugi dan, i oko 15% ako je polni odnos jednom nedeljno. Začeće se događa samo za vreme ovulacije, a u proseku je u jednom ciklusu tek šest plodnih dana. Jajna ćelija može biti oplođena svega 24 sata nakon ovulacije, iako spermatozoidi mogu ostati i do pet dana u polnim organima žene i oploditi jajašce. Ukoliko se posmatra sudbina 100 jajnih ćelija u idealnim uslovima (potpuno zdrav muškarac i potpuno zdrava žena), rezultat oplodnje će biti takav da se 15% jajnih ćelija uopšte neće oploditi, a 15% se nakon oplodnje neće implantirati u endometrijum materice. Od 70 implantiranih jajnih ćelija (zametaka/embriona), u 40% slučajeva doći će do biohemijskog ili kliničkog spontanog pobačaja, tako da je za očekivati rođenje svega 30 dece. Ukoliko tome dodamo druge mnogobrojne faktore koji utiču na reproduktivno zdravlje kao što su povećana učestalost polno prenosivih bolesti, povećana učestalost ginekoloških operacija, veliki broj namernih prekida trudnoće, povećana učestalost endometrioze, kao i kasnija dob rađanja, nije iznenađujući podatak da je većini zapadnih zemalja 12 - 15% parova neplodno. U oko 30 - 40% slučajeva bračne neplodnosti razlog neplodnosti leži na strani žene, a otprilike isto toliko na strani muškarca. U 15 - 20% slučajeva radi se o neplodnosti oba partnera, ili se radi o neplodnosti čiji je uzrok nepoznat ili se ne može pronaći.